Vreme je za akciju. Ne možemo da sedimo ispred svojih kompjutera i da ne radimo ništa. Dosta smo kliktali na tužne ili šokirane smajlije na Facebook-u i pisali „ovo je užasno” i „tako smo bespomoćni”.

Ne, nismo! Ima nas i više nego dovoljno!

Idemo u Alep. Iz Nemačke u Alep, takozvanom „izbegličkom rutom”, samo u suprotnom smeru.

Učeni smo da se potčinjavamo ratu. Učeni smo da se plašimo moćnika koji vuku konce. Ubedili su nas da zauzimamo stranu “dobrih” i da krivimo “loše”, da prihvatimo podelu ljudi na bolje i lošije, na one koji mogu mirno da spavaju u sopstvenim krevetima i one koji moraju da pobegnu iz svojih života. “To je prosto tako, “ rečeno nam je.

Nećemo više to da prihvatamo. Upravo smo povukli svoj pristanak. Spremni smo da odbijemo bespomoćnost.

Želimo da idemo i pomognemo ljudima kao mi, ljudima koji samo nisu imali dovoljno sreće da se rode u Berlinu, Londonu ili Parizu. Civili za civile, hodaćemo, ruku pod ruku, iz Berlina, preko Češke Republike, Austrije, Slovenije, Hrvatske, Srbije, Makedonije, Grčke i Turske – do Alepa.

To je dug put. Upravo onoliki put, koliki izbeglice moraju preći da spasu svoje živote. Sada mi želimo da uradimo isto i da spasemo neke druge živote. I hodamo zajedno u velikoj, velikoj grupi. Mi smo samo obični ljudi. Ne predstavljamo nijednu političku partiju ili organizaciju.

Nosimo ove bele zastave da ceo svet shvati našu poruku: Što je mnogo – mnogo je. Ovaj rat mora prestati!

Ovaj rat se može zustaviti. Ovaj rat može završiti nekoiliko poteza olovkom. Ali čak i kad bismo mogli još uvek da čekamo na to, ne možemo čekati i gledati patnje ljudi u Alepu. Niko ne zaslužuje to kroz šta oni prolaze. To više nije “normalan” rat ako su deca u bolnicama mete.

Mi ne želimo da samo posmatramo izdaleka. I nećemo! Odlučni smo da odbacimo to osećanje bespomoćnosti i počnemo delovati. Mi smo odlučni, mi smo ujedinjeni i mi ćemo hodati onoliko koliko je potrebno. Za mir.

Da li i ti misliš da je dosta? Da li i ti želiš da uradiš više od plakanja ispred računara? Naše suze i ljutnja moraju prerasti u akciju. Bili smo predugo pasivni.

Ovo je naša akcija. Idemo u Alep. Šta će se tada desiti? Da li će baciti bombe na našu grupu od 5000 ljudi? Da li će se usuditi da to urade?! Misliš li da smo ludi? Mi mislimo da je ludo sedeti i čekati dok svi ne budu mrtvi. Hajde da ne čekamo. Hajde da idemo tamo i okončamo to ludilo.

Krećemo 26. decembra iz Berlina. U grupi od 3000 ljudi. Hoćeš li da nam se pridružiš?

 

Pridruži se našem događaju!

Imaš li još pitanja?

 

S ljubavlju,

Anna iz Poljske, Tom iz Nemačke, Aleksandra iz Poljske, Stefan iz Nemačke, Matt iz Južnoafrčke Republike, Anna iz Finske, Joana iz Portugalije, Jagoda iz Poljske, Leen iz Belgije, Olga iz Poljske, Karol iz Poljske, Paulina iz Poljske, Robert iz Poljske, Maria iz Meksika, Grazyna iz Poljske, Jan iz Norveške, Agata iz Poljske, Agnieszka iz Poljske, Karolina iz Poljske, Julia iz Poljske, Magda iz Poljske, Joanna iz Poljske, Magda iz Poljske, Anita iz Poljske, Maciej iz Poljske, Ilaria iz Italije, Nathalia iz Brazila, Kasia iz Poljske, Marysia iz Poljske, Ewa iz Poljske, Marta iz Poljske, Kasia iz Belgije, Dorota iz Poljske i mnogi, mnogi drugi…